Temperatura – Divlje vrste kupine od kojih su nastale sorte rastu u
područjima sa veoma različitim temperaturnim uslovima, pa zbog toga
pokazuju visoku varijabilnost, i u pogledu bioloških uslova i u
otpornosti prema klimatskim faktorima.
U severnim uslovima pod snežnim pokrivačem mogu izdržati niske
temperature do -40 °C, međutim u odsustvu snega može do i do izmrzavanja
izdanaka od -10 do -20 °C što zavisi od vrste. Sorte kupine su mnogo
osetljivije prema niskim temperaturama od svojih divljih srodnika.
Niske zimske temperature mogu naneti štete sortama kupine , naročito
onima koje su nepripremljene ušle u zimsko mirovanje i ako mrazevi
nastupe kad nema zimskog pokrivača.
U našim uslovima otpornije sorte podnose mrazeve od -10 do -15 °C , a
ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem do -30 °C. Izdanci
osetljivijih sorti u odsustvu snega mogu da izmrznu na temperaturi od
-7 do -10 °C. Temperaturna kolebanja od +6 do -7 °C , koja se javljaju
krajem zime i početkom proleća mogu naneti štete izdancima kupina sorti
koje se odlikuju ranim kretanjem vegetacije.
Što se tiče visokih temperatura u toku vegetacije kupine ne podnose
visoke temperature koje ne utiču direkno na biljku već na plodove koji
zbog visoke temperature i smanjene vlažnosti u zemljištu i vazduhu
ubrzano sazrevaju plodovi ostaju lošijeg kvaliteta i manje krupnoće što
umanjuje prinose.
Za gajenje kupine najbolja su područja sa prohladnim i umereno vlažnim letom i blagim zimama.
Padavine – Kupina najbolje rezultate postiže u uslovima umerene vlažnosti zemljišta i visoke relativne vlažnosti vazduha. Kupina se može gajiti bez navodnjavanja ako suma godišnjih padavina iznosi 800 mm, a padavine su pravilno raspoređene u toku vegetacije i kada se relativna vlažnost vazduha kreće od 75 do 80%. Za normalan razvoj i plodonošenje kupine ,potrebne su dovoljne količine vode tokom cele vegetacije.
Potrebno je da u zasadu kupine zemljište sadrži od 75-80% vlage. I
višak i nedostatak vlage u zemljištu nepovoljno se odražavaju na gajenje
kupine. Ukoliko nedostaje vlaga u zemljištu i vazduhu smanjuje se
prinos, porast izdanaka i korenovog sistema, plodovi ostaju sitni, manje
kvalitetni, a vrlo često se sasušuju i nedozrevaju.
Svetlost – Za uspešan rast i razvoj kupini
je potrebna jaka osvetljenost. Da bi se kupini omogućilo dovoljno
svetlosti potrebno je gajiti u obliku žive ograde.
Vetar – Za kupinu vetar može biti koristan
samo kao blagi povetarac, jer poboljšava cirkulaciju vazduha i smanjuje
pojavu gljivičnih bolesti. Štetan uticaj imaju suvi ,hladni i jaki
olujni vetrovi, koji u toku vegetacije mogu polomiti izdanke i
rodne grančice povećati transpiraciju i evaporaciju a u toku zime
izazvati izmrzavanje izdanaka. Zato se za sadnju kupine ne preporučuju
vetroviti položajevi.
Zemljište – Za gajenje kupine najbolja su
duboka, rastresita i srednje teška zemljišta sa 50-60% gline, propusna
plodna umereno vlažna zemljišta koja sadrže 4- 6% humusa, čiji se pH
kreće 6-7. Od tipova zemljišta su najpogodnije:
gajnjače,duboka aluvijalna i deluvijalna zemljišta. Ne odgovaraju joj
tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta u kojima se
podzemne vode dižu do visine od 20-30 cm. Ne treba je gajiti ni na
krečnim zemljištima, kao i na suviše kiselim zemljištima.
Orografija – U našoj zemlji kupina se može
gajiti na nadmorskoj visini do 700 m. Međutim najbolji rezultati se
postižu na visinama od 200-500 m. Na visini od 500-700 m kupinu treba
gajiti na uzdignutim, zaklonjenim i blago nagnutim terenima koji
imaju istočnu, zapadnu ili južnu ekspoziciju. Na manjim nadmorskim
visinama treba izbegavati južne , jugozapadne i jugoistočne položajeve.
Južni i jugoistočni položajevi se preporučuju za gajenje kupine na većim
nadmorskim visinama preko 500 m sa godišnjom sumom padavina većom
od 1000 mm. U hladnijim predelima za gajenje kupine su pogodni blago
nagnuti tereni, jer su oni manje izloženi negativnom uticaju mraza. Za
komercijalno gajenje kupine nisu pogodni ni jako strmi tereni.
Нема коментара:
Постави коментар